Манастир Раваница се налази недалеко од Ћуприје, на територији Браничевске епархије. Манастир је задужбина кнеза Лазара. Саграђен је између 1375. и 1377. године. Црква је осликана неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара, налази кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком. После Косовске битке и Лазареве погибије мошти су пренесене из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Највеће страдање Манастир је претрпео током велике сеобе Срба 1690. године. Тада су, под налетом Турака, монаси успели да мошти кнеза Лазара пренесу у Сент Андерју, затим у манастир Врдник (Раваница) на Фрушкој Гори, а касније и у Саборну цркву у Београду. Од 1989. године мошти кнеза Лазара се налазе у његовој задужбини, Раваници. Упркос свим недаћама, Раваница је успела да успостави духовни и историјски континуитет у очувању културног идентитета.
Библиотека манастира у свом фонду има преко 3000 углавном богослужбених књига. Од тога 19 књига које на основу Закона о старој и рекој књизи испуњавају услове да се прогласе за Културна добра од изузетног и великог значаја. Најстарија књига ове манастирске библиотеке је Посни триод штампан 1561. године у штампарији Вићенца Вуковића. То је била прва књига коју је Стефан Мариновић, Стефан од Скадра, штампао од када је почео да управља штампаријом. Триод је штампан у Венецији. Раванички примерак је оштећен, недостају првих 20 листова, листови [239, 240] и последњи лист. Књига садржи записе из 1824. године и 1974. на основу кога сазнајемо да су књигу повезале и укоричиле сестре манастира. Фонд ове Библиотеке садржи још 10 старих српских богослужбених књига штампаних до 1867. године и 8 руских богослужбених штампаних до 1830. године.
Апостоли,18??
Књига Дани, 1794.
Нови завјет Господа нашега Исуса Христа, превео Вук Стеф. Караџић, 1867.
