Пројекат Оживљавање прошлости за будућност - рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа покренут је с циљем да се старе и вредне публикације из тишине и мира манастирских, црквених, приватних и библиотека и установа Поморавског округа сачувају од заборава и учине видљивим за ширу јавност. Пројекат је подржан и финансиран од стране Министарства културе у оквиру конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката из области откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, коришћења и управљања старом и ретком библиотечком грађом у 2020. години.
Реализација заједничког пројекта Народне библиотеке у Јагодини и Архијерејског намесништва беличког подразумевала је проналажење, истраживање, попис, категоризацију, каталошку обраду, скенирање и објављивање каталога највреднијег сачуваног рукописног и штампаног књижног блага које се налази на територији Поморавског округа, а које на основу Закона о старој и реткој библиотечкој грађи испуњава услове да се прогласи за културно добро од изузетног или великог значаја.
Поморавски округ обухвата шест општина: Јагодину, Рековац, Параћин, Свилајнац, Деспотовац и Ћуприју. У црквеној подели то је територија три епархије: шумадијске, браничевске и крушевачке. Општина Јагодина и Рековац припадају Епархији шумадијској, oпштине Деспотовац, Свилајнац, Параћин и Ћуприја, припадају Епархији браничевској, док један мањи део oпштине Параћин припада Епархији крушевачкој.
У oпштини Рековац налази се 8 цквених општина и 7 манастира, у општини Параћин 11 црквених општина и 3 манастира, у општини Деспотовац 8 црквених општина и 1 манастир, у општини Свилајнац 8 црквених општина и 4 манастира, у општини Ћуприја 4 црквене општине и 2 манастира, а у општини Јагодина 19 црквених општина и 1 манастир.
Избор грађе за публикацију Оживљавање прошлости за будућност - рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа извршен је у складу са Критеријума за категоризацију старе и ретке библиотечке грађе као културног добра, а у складу са Законом о старој и реткој библиотечкој грађи.
Публикација садржи:
- рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са XVIII веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику,
- штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском језику, закључно са 1867. годином
- рукописне и штампане књиге објављене до године која се узима као критеријум по прописима државе из које потичу
- издања која имају изузетну уметничку или естетску вредност - представљају јединствене или изузетно ретке или посебно репрезентативне примерке свог времена.
За обраду старих књига коришћен је Међународни стандард за библиографски опис старих књига ISBD(A). Посебност библиографског описа антикварних књига је подручје напомена које је подједнако значајно као и подручје главног описа. Напомене код старих српских штампаних књига садрже референце које указују на библиографије објављених каталошких описа старих књига: Српску библиографију Стојана Новаковића, Српску библиографију XVIII века Георгија Михаиловића, Каталог књига на језицима југословенских народа: 1519-1867. Народне библиотеке Србије, Каталог Библиотеке Матице српске Димитрија Кириловића, Српске библиографије: 1766-1850. Душана Панковића и Српске књиге и периодика XVIII века Библиотеке Матице српске Мирјане Брковић.
Додатак библиографском опису рукописних и старих штампаних књига чине власнички записи и белешке на маргинама књига са значајним историјским подацима, као и веома занимљиви подаци о приватним лицима, монасима и свештеницима који су се њима служили.
Без обзира на вишевековне неповољне историјске догађаје на Балкану током којих су књиге делиле судбину српског народа, рукописне и штампане књиге које су сачуване у манастирским и црквеним библиотекама права су ризница духовно-књижне баштине Србије.
У доба кнеза Лазара и његовог сина деспота Стефана Лазаревића, крајем XIV и током прве четвтине XV века, Поморавље постаје извориште средњевековне српске писмености. Политички, привредни и културни успон доводи и до изградње манастира и цркава на тлу Поморавља. Манастири Манасија, Раваница и Каленић постају средиште српске културе и духовности. Данас њихове библиотеке које поседују рукописне и штампане књиге представљају изузетан део духовног, културног, историјског и националног богатства Србије.
На територији Поморавског округа пописана су и археографски обрађена 23 рукописа који се налазе у манастирима Манасија и Каленић, цркви Светог архангела Михаила у Јагодини, храму Спаљивања моштију Св. Саве у селу Војска, Завичајном музеју у Јагодини, Библиотеци Факултета педагошких наука у Јагодини и личној библиотеци протојереја-ставрофора Милорада Милошевића.
Највредније старо рукописно наслеђе које се чува се у манастиру Манасија је Минеј служабни за септембар, настао у другој половини XV века, и одломак Минеја служабног за септембар из XVI века. Библиотека манастира Манасија чува препис јерођакона Јефрема Чудеса Пресвете Богородице настао 1736. године у манастиру Ресави, затим Против антихриста, препис Арсенија Георгијевића настао у Шанцу Сиги (данашњем Перлезу) 1780. године и рукопис Кратка историја Цркве јереја Петра Вулића, мошоринског пароха из 1810. године.
Ризница Епархије шумадијске, која се налази у порти манастира Каленић, осим изузетно вредних икона садржи и највредније рукописно и штампано књижно благо са територије Епархије шумадијске. Најстарији рукопис је Минеј служабни за фебруар манастира Вољавче, који је према запису писао монах Дионисије у храму Ваведења Пресвете Богородице 1598. године за манастир Равна река, посвећен Светој Тројици. Значајно место у Ризници заузима Литургија светог Јована Златоустог из XVII или XVIII века, писана на грчком језику, веома лепим рукописом за који је коришћено мастило златне, плаве, зелене и љубичасте боје и Молитвени свитак писан етиопским писмом на пергаменту у XVIII или XIX веку, дужине 200 mm.
Црква Светог архангела Михаила у Јагодини, познатија као Стара, црква коју је у периоду од 1818. до 1824. године подигао кнез Милош Обреновић, у својој богатој библиотеци чува Требнички рукопис. Ова рукописна књига потиче, највероватније, из прве деценије XIX века. Запис на првом листу из 1823. године са иницијалима указује на претпоставку да је власник ове књиге био Милоје Тодоровић (1762–1832), нахијски кнез.
Храм Спаљивања моштију Св. Саве у селу Војска поседује рукопис Молепствије за болесне које узнемиравају и муче нечисти дуси и друге молитве, настао у трећој деценији XIX века.
Завичајни музеј у Јагодини чува значајно старо српско рукописно наслеђе настало на Светој Гори. Збирку ових рукописа чине значајни примерци богослужбене књижевности (једанаест пергаментних листова и два папирна) из периода XIV-XVI век. Фрагментe збирке средњовековних рукописа у Јагодину је донео Богољуб Тирић, префесор јагодинске реалке, 1893. године приликом боравка на Светој Гори када му је био поверен задатак сређивања хиландарске библиотеке. Најстарији рукописи ове збирке са Хиландара и из Кареје настали су средином XIV века. Писани су на пергаменту. То су одломак Минеја служабног за децембар-фебруар, одломак Дамјановог октоиха, познатог хиландарског писара затим одломак који је дело монаха Дамјана и још двојице писара под називом Дамјанов октоих и одломак Триода цветног. Такозваној Тирићевој збирци са Хиландара, писаних на папиру, припада одломак Минеја служабног за јануар из друге деценије XV века и одломак Триода посног из прве четвртине XVI века. Збирка рукописа Завичајног музеја у Јагодини поседује и три рукописа из XVIII века: Васкрсно јеванђеље затим Молепствије за болесне које узнемиравају и муче нечисти дуси и Молепствије за одагнање враџбина. Ова збирка рукописа је поклон породице Милошевић из Кавадара.
Библиотека Факултета педагошких наука и Јагодини у свом фонду има препис првог тома Живота и прикљученија Доситеја Обрадовића из 1783. године.
Лична библиотека покојног јагодинског протојереја-ставрофора Милорада Милошевића, у власништву његове кћерке, поред великог броја старих и вредних књига садржи и три рукописне књиге. Најстарија књига Катихизис потиче из треће деценије XVIII века, највероватније из 1725. године. Катихизис садржи препис руског реформисаног катихизиса. По речима протојереја Милорада Милошевића, донет је у Србију са Свете Горе, највероватније из манастира Св. Пантелејмона. Друга рукописна књига ове личне библиотеке је Трилни зборник црквених песама, Трилно-тоно пјеније коју је у Чачку писао Вукосав Рафаиловић 1845. године. Трећа рукописна књига је Молабник манастира Благовештења. Према колофону, њен први део написан је у манастиру Благовештења 1850. године. Књигу су писала три писара.
Приликом истраживања, у Поморавском округу је, поред рукописа, пописано, категорисано и каталошки обрађено 612 старих штампаних књига и двадесетак серијских публикација које се налазе у манастирима, црквама, установама и личним библиотекама које у складу са Законом о старој и реткој библиотечкој грађи спадају у културна добра од изузетног или великог значаја.
Најстарије српско штампано књижно наслеђе чува се у Ризници Епархије шумадијске (манастир Каленић), у којој се издваја Празнични минеј, штампан у Венецији 1538. године у чувеној штампарији Божидара Вуковића, која је објављивала српске ћириличне књиге богослужбеног и побожног садржаја. Празнични минеј је једно од његових најзначајнијих и најлепших издања које је радио са јерођаконом Мојсијем. Ризница чува и Служебник, штампан 1554. године у штампарији Вићенца Вуковића, сина Божидара Вуковића, који је након очеве смрти наставио штампарску делатност. Служебник је поновљено издање Службеника Божидара Вуковића из 1519. године.
У фонду старе и ретке књиге изузетно вредне библиотеке манастира Јошаница, смештене у старом конаку манастира, чува се Молитвеник, познатији под називом Зборник за путнике, који је објављен 1560. године у Венецији у штампарији Вићенца Вуковића. Према евиденцији Евгенија Немировског, осим овог постоји једанаест до сада познатих примерака овог Молитвеника, од којих су два у Србији (један у НБС, а други у Архиву САНУ).
Још једно дело штампано у Венецији у штампарији Вићенца Вуковића, Посни триод из 1561. године, чува се у библиотеци манастира Раваница. Била је то прва књига коју је штампао Стефан Мариновић, Стефан од Скадра, када је почео да управља штампаријом.
Најзначајнија и најбројнија манастирска библиотека у Поморавском округу, библиотека манастира Манасија, у свом фонду поред рукописних садржи и преко 120 штампаних књига које на основу Закона о старој и реткој књизи спадају у културна добра од изузетног или великог значаја. Најстарија штампана српска књига ове манастирске библиотеке је Четворојеванђеље, дело jeромонаха Мардарија, настало у Мркшиној цркви 1562. године.
Због своје јединствености, посебно место у Библиотеци заузима руско Свештено јеванђеље, штампано у Москви 1851. године. Јеванђеље је поклон руске царице Марије Александрове манастиру Манасији 1857. године. На месингано-сребрном луксузном повезу ове књиге налазе се угравирани подаци о дародавцу. Ова богослужбена књига због своје уметничке и естетске вредности представља репрезентативан примерак свог времена.
Проналажењем и пописом књига и израдом каталога уз примену међународних стандарда за библиографско-каталошки опис начинили смо први корак у практичној примени Закона о старој и реткој библиотечкој грађи на територији Поморавског округа. Надамо се да ће публикација Оживљавање прошлости за будућност - рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа, представљати изазов научним радницима и истраживачима за потпунију реконструкцију археографског и каталошког описа старих рукописних и штампаних књига.
Трагајући за старим књигама на територији Поморавског округа желели смо да трајно сачувамо од заборава старо рукописно и штампано наслеђе указујући на значај духовног и књижног блага за сагледавање културне традиције минулих векова.
No comments:
Post a Comment