Манастир Миљково, село Гложане, околина Свилајнца

 

Први писани документ о манастиру Буковица датира из 1374. године. Те године кнез Лазар својом Хрисовуљом дарује метохе манастиру Раваници. Између осталих се помиње и „Буковица Брод на Гложанах на Морави“. Има историјских података који говоре да је у манастиру Буковица око 1420. радила преписивачка школа.

У 16. и 17. веку, у време турске владавине нама података о манастиру, док је у време аустријске окупације Србије, на географској карти је уцртан манастир Буковица, а претпоставља се да је поновном окупацијом од Турске манастир порушен и спаљен.

Године 1787. манастир обнавља Миљко Томић, трговац из Гложана по коме добија садашње име - Миљков Манастир.Миљко је у старијим годинама живео и умро у манастиру и сахрањен у порти. Од 1787. преко Миљковог манастира одржавана је веза са устаницимаКоће Анђелковића.

Манастирска библиотека ума негде око 2000 књига међу којима се налазе и 18 књига Културно добро од изузетног и великог значаја: 

                                                            Велики Требник

 

Молитослов

 

Псалтир

 

Часослов

 

Молебно пјеније

 

Минеј општи

 

Псалтир

 

Требник

 

Октоих 5-8

 

Часослов

 

Нови Завет

 

Проповеди

 

Триод

 

Осмогласник

 

Псалтир

 

Свети Сава

Манастир Златенац, село Гложане, околина Свилајнца

 

Манастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.Саграђен је1427 године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића и његова је задужбина. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближњег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно. Црква је реконструисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекти у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године

 

Манастирска библиотека има четири књиге Културна добра од великог значаја:

                                                             Октоих 1-4

 

Октоих 5-8

                                                   

                                                              Псалтир

 

Србљак

Храм преноса моштију Св. оца Николаја, село Гложане, околина Свилајнца

  

Српска православна црква у Гложану је српска православна црква, а основана у првој половини 18. века. Библиотека ове цркве има 21 црквену књигу које припадају Културном добру од великог значаја.                                              

                                                                Псалтир

 

 Минеј              

                                        

                                                               Часослов

 

Ирмологијон

 

Часослов

 

Пентикостарион

 

Триод

 

Минеј општи

 

Руски Псалтир

 

Месецослов

 

Дела апостолска

 

Минеј за април

 

Служебник

 

Минеј за март

                              Празнични минеј

                   Јеванђеље

Часослов

 

Нови Завет

 

Пентикостар

 

Псалтир

Јеванђеље

 

Молебно пјеније

Храм Светог спаса у селу Војска

Црква у Војсци поседује изузетно вредну црквену рукописну књигу:

Молепствије за болесне које узнемиравају и муче нечисти дуси, писану у трећој деценији 19. века на црквенословенском језику

Храм преподобне мученице Параскеве, село Сиљевица, околина Рековца

  

У цркви смо пронашли једну руску књигу:

                                      Служебник, штампан у Москви, 1792. године

Храм Св. великомученика Димитрија село Ратаковић, околина Рековца

Патријарх Димитрије (1920-1930)  је уз тог помажући народ и богомољачки покрет на челу са Владиком Николајем обнављао многе цркве и сам подигао у селу Ратковићу Храм Светог Димитрија. У овом Храму налазе се две старе књиге:

                                                          Молебно пјеније

 

Ирмологија

 

Храм Св. цара Константина и царице Јелене, село Опарић, околина Рековца

 

Црква Светог цара Константина и царице Јелене налази се у селу Опарићу, на територији општине Рековац, подигнута је 1937, године, припада Ђумадијској Епархији. 

Према летопису цркве темењи за изградњу освештани су 1932. године  Иницијатор и главни организатор градње храма био је архимандрит Никон из манастира Каленић. За ктитора цркве се наводи краљ Александар Карађорђевић.

Црква је освећена 1937. године. Освећење Цркве извршио је Епископ жички владика Николај Велимировић. Том приликом Епископ је поклонио цркви крст на коме стоји запис „Епископ Николај Храму сему за спасење народа. Амин. 1937. године”.

У оквиру цркве се налази и спомен – костурница изгинулим ратницима из Левча у ослободилачким ратовима 1912-1918 године. Црквена библиотека има 4 књиге Културна добра од великог значаја.

                                                                 

Минеј општи

 

Србљак

 

Октоих

 

Псалтир