Манастир Светa Петкa на реци Грзи, у селу Извор код Параћина, настао је пре 1398. године. Тада је читав овај крај био жив центар монашког испосничког живота. Постоји више извора о настанку манастира.
По једном предању црква манастира Свете Петке је из 13. века и задужбина је краља Милутина, подигнута између 1271 – 1321. године. По другом задужбина је Стефана Мусића, сестрића кнеза Лазара. Подигао га је вероватно у време када је после Косовске битке његов брат од ујака деспот Стефан Лазаревић градио манастир Манасију. Мусићи воде порекло из села Извор, а као прилог овој тврдњи узима се и чињеница да је крсна слава њихових директних потомака Света Петка.
По трећем извору манастир је настао за време владавине књегиње Милице, одмах после Косовског боја. У време када је путовала у Цариград код свог зета султана Бајазита, да би оправдала сина од клевета. Том приликом измолила је од Бајазита да јој да и мошти Преподобне Параскеве, да их из Видина пренесе у Србију. По доласку у Србију мошти Свете Петке почивале су у селу Извор, на путу до Љубостиње, задужбине књегиње Милице, која у то време још није била завршена.
Прекретница у монашком животу манастира настаје 1942. године када у манастир долази Схи-иг. Јефимија(Мићић 1896. – 1958.) са својим сестринством од 46 сестара, које је протерано у вихору рата из манастира Ковиља. Одлуком црвених власти манастир постаје женски општежитељни. Да би се решио проблем управљана манастиром у који је требало да се сместе избегличка деца, епископ браничевски Венијамин је разместио братију по другим манастирима и упутио молбу скопском митрополиту Јосифу да у манастир пошаље целокупно сестринство на челу са мати Јефимијом.
Манастирска библиотека је смештена у новом конаку овог манастира и има око 2000 црквених књига. У фонду ове цркене библиотеке налазе се и 23 књиге које су Културно добро од изузетног или великог значаја.
Требник
