среда, 11. септембар 2024.

Црква Светог Георгија у Ћуприји

 

 


Црква Светог Ђорђа у Ћуприји, подигнута је 1834. године и најстарији је очувани градитељски објекат у Ћуприји. Налази се на десној обали Велике Мораве у близини ушћа Раванице. Подаци говоре да је црква подигнута по наређењу Милоша Обреновића, обновитеља државности Србије.

Црква је грађена као једнобродна базилика, са придодатим певничким апсидама, на полуобличаст свод прекривен на две воде. Зидови су веома масивни, негде до 1,20 метра дебљине, изнутра ојачани са по три вертикална приљубљена стуба, који се под сводом спајају слепим аркадама. Као грађевински материјал коришћен је клесан камен и непечена цигла.

 Олтарска апсида је изнутра наглашена нижим сводом у односу на свод црквене лађе. Иконостас је израђен од дрвета и датира из периода освећења цркве, пар година после изградње. Изнад улазних врата налази се икона Светог Георгија, а полукружни свод изнад врата украшен је орнаментом који је очуван до данас.

Црква је живописана тек на 150-годишњицу, тачније, 1984. године, руком акакдемског сликара Драгомира Јашовића, који је осликао и бројне друге православне светиње у Србији и БиХ. Масиван Иконостас од дрвета, датира из периода после подизања и освећења цркве, у четвртој деценији 19 века.

До образовања Браничевске епархије 1922. године, ћупријска црква припадала је Београдској Архиепископији, под директном јурисдикцијом патријарха. Залагањем свештенства и црквеног одбора а са благословом Његовог Преосвештенства господина Игнатија, 2003. године извршена је комплетна рестаурација крова и спољне фасаде. Последњих година, захваљујући средствима локалне самоуправе започети су опсежни радови на реконструкцији цркве и уређењу порте. Средствима која су опредељена на основу конкурса за доделу буџетских средстава традиционалним црквама и верским објектима, комплетан простор испред главног улаза у цркву и стаза су поплочани, постављене су нове клупе и изграђена нова чесма.

                                                                     Месецослов

                                                                         

                                                                         Ирмологиј

 
Псалтир
 

 
Часослов



Часослов

 

Последованије молебнаго пјенија


Псалтир руски


Часослов








Манастир Миљково, село Гложане, околина Свилајнца

 


Први писани документ о манастиру Буковица датира из 1374. године. Те године кнез Лазар својом Хрисовуљом дарује метохе манастиру Раваници. Између осталих се помиње и „Буковица Брод на Гложанах на Морави“. Има историјских података који говоре да је у манастиру Буковица око 1420. радила преписивачка школа.

У 16. и 17. веку, у време турске владавине нама података о манастиру, док је у време аустријске окупације Србије, на географској карти је уцртан манастир Буковица, а претпоставља се да је поновном окупацијом од Турске манастир порушен и спаљен.

Године 1787. манастир обнавља Миљко Томић, трговац из Гложана по коме добија садашње име - Миљков Манастир.Миљко је у старијим годинама живео и умро у манастиру и сахрањен у порти. Од 1787. преко Миљковог манастира одржавана је веза са устаницимаКоће Анђелковића.

Манастирска библиотека ума негде око 2000 књига међу којима се налазе и 18 књига Културно добро од изузетног и великог значаја: 

                                                            Велики Требник

Молитослов
Псалтир
 
Часослов
Молебно пјеније
Минеј општи
Псалтир
Требник

Октоих 5-8
Часослов
Нови Завет
Проповеди
Триод
Осмогласник
Псалтир
 
Свети Сава












Манастир Златенац, село Гложане, околина Свилајнца

 

Манастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.Саграђен је1427 године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића и његова је задужбина. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближњег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно. Црква је реконструисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекти у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године

Manastiri i crkve u Srbiji - Kategorija: Zlatenac - Slika: Zlatenac -  Svilajnac.biz 

Манастирска библиотека има четири књиге Културна добра од великог значаја:

                                                             Октоих 1-4

Октоих 5-8
                                                   

                                                              Псалтир

Србљак




Храм преноса моштију Св. оца Николаја, село Гложане, околина Свилајнца

 Опис фотографије није доступан. 

Српска православна црква у Гложану је српска православна црква, а основана у првој половини 18. века. Библиотека ове цркве има 21 црквену књигу које припадају Културном добру од великог значаја.                                              

                                                                Псалтир

 Минеј              
                                        

                                                               Часослов

Ирмологијон
Часослов
Пентикостарион
Триод
Минеј општи
Руски Псалтир
Месецослов
Дела апостолска
Минеј за април
Служебник
Минеј за март














Оживљавање прошлости за будућност – скривено културно благо старе рукописне и штампане књиге на територији Поморавског округа (Пројекат Народне библиотеке у Јагодини)

   Пројекат Оживљавање прошлости за будућност - рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа покренут је с циљем да с...