Црква Огњене Марије у Миливи

Село Милива надомак Деспотовца  први пут се  помиње 1389, Осмој Лазаревој повељи, а потом и 1457, у турским тефтерима. Сеоска црква у Миливи не поседује црквене књиге.   Остаци некадашњег манастира обновљени су прилозима мештана 2011. године. Археолошка ископавањома која би требало да се ускоро обаве сазнаће се да ли је реч о цркви или манастиру, који је, према предању, деспот Стефан Лазаревић посветио својој сестри Мари.

Манастир Ралетинац у Великим Пчелицама

Манастир Ралетинац је манастир Српске православне цркве посвећен св. Апостолима Петру и Павлу. Налази се у селу Велике Пчелице у Крагујевцу, манастир припада Шумадијској епархији. Верује се да је настао као испосница, манастира Денковац, за време српске деспотовине у 15. веку. Према народном предању у Левач су се после Косовске битке преселиле три девојке из властелинске породице Рала, Дена и Сара, и ту су подигле три манастира Ралетинац, Саринац и Денковац. Срушен је од стране Турака, и до краја 19. века на месту манастира су се налазиле само рушевине. Обнову манастира је започео трговац Петар Ракић 1893, да би манастир био потпуно обновљен тек 1977. године.

 

Манастир поседује две књиге руске богослужбене књиге које су Културно добро од велико значаја:

Маргарита, 17??

 

 

Служебник, 1741-1762

 

ИФЛА 2021

На онлајн ИФЛА конгресу 2021, Нада Димитијевић и Сузана Танасијевић представиле су рад "Revival of the past for the future- preservation of old Serbian church manuscripts and printed books".

Храм Светог Архангела Михаила у Јагодини

Црква Светог архангела Михаила или Стара црква, како је у народу позната, је најстарија црква у граду Јагодина. У питању је непокретно културно добро јер је споменик културе.Црква је грађена између 1818. и 1824. године, а подигао ју је кнез Милош Обреновић када је Јагодина још увек била под турском власти. Зато је црква постављена на ободу тадашњег града. У то време је у Јагодини постојала џамија, али не и црква. Са служењем у цркви се почело већ у јулу 1819. године иако она још увек није била завршена, а није имала звоник јер употреба звона није била дозвољена тада. Данашњи звоник је подигнут 1871. године.Црква је грађена у облику крста, висока је 10 метара и има троја врата. На главном улазу у цркву, пред вратима, налази се једна велика бела мермерна плоча. На њој су урезане три розете у плитком рељефу. Постављена је након рушења јагодинске џамије 1926. године, одакле је узета. Изнад улазних врата се налазила и црвена мермерна плоча која је данас постављена на часној трпези. На њој се налазе подаци о цркви и њеним градитељима, као и тачна година рођења кнеза Милоша и због тога има изузетну историјску вредност.

 У конаку Храма смештена је библиотека од око 25000 црквених књига.. У фонду ове библиотеке налази се један рукописни Требник и 24 црквених књига које припадају Културном добру од великог и изузетног значаја.Требник, рукописни, почетак 19. века

 

                                                          Анологијон, 1785.

 

                                                           Месецослов, 1788?

                                                      Минеј за фебруар, 1824.

          

Минеј за фебруар, 1824.

                                                      Минеј за новембар, 1824.

  

 

 Минеј за децембар, 1824.

 

Минеј за јун, 1824.

 

Минеј за септембар, 1824.

Минеј за мај, 1824.

Требник,1817.

 

Минеј за март, 1824

 

.

 

Псалтир, 1700.

                                                            

                                                           Псалтир,1741-1774.

                                                    

                                                             Псалтир,1814.

 

                                                        Служебник, 1838.

 

                                                   Свештено јеванђеље,1809.

 

                                                           Србљак, 1861.

 

 

                                                       Молебно пјеније, 1838.

 

                                                   Пентикостарион,Педесетница, 1815.

 

                                                          Требник, 1858.