Оживљавање прошлости за будућност: Манастир Манасија у близини Деспотовца

Највредније српско штампано књижно наслеђе у Горњој Ресави чува се у библиотеци манастира Манасија. Манастир је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе, задужбина деспота Стефана Лазаревића, који је грађен од 1407. до 1418. године. Манастирска библиотека у свом фонду има око 3 хиљаде богослужбених и литургиских књига, 106 старих штампаних књига на српском, руском и грчком језику које на основу Закона о старој и реткој библиотечкој грађи припадају Културним добрима од изузетног значаја или великог значаја у зависности од тога када су штампане и из које земље потичу.

Манастирска библиотека у свом фонду чува пет рукописних књига које припадају Културном добру ои изузетног значаја.1. Минеј служабни за септембар, друга половина XV век

Минеј служабни за новембар, одломак

XVI век

3. Чудеса Богородице, 1736. година

4.Против антихриста, 1780.

5. кратка историја цркве, 1810.

Најстарија српска штампана књига је Четворојеванђеље настало 1562. године у Штампарији Мркшине цркве, која је основана исте године, непосредно након гашења Београдске штампарије. Јевенђеље је прва књига Мркшиначке штампарије коју је штампао јеромонах Мардарије, то је заправо поновљено издање Четворојеванђеља београдског из 1552. године. Књига је великог формата 30 цм као Минеј, има 210 листова, штампана је у 24 реда. Корице су дрвене обложене кожом са копчама. Четворојеванђеље је Културно добро од изузетног значаја. Библиотека чува још 95 српских црквених богослужбених књига које се на основу Закона сматрају Културним добрима.

Манастирска библиотека у свом фонду има 2 књиге на грчком језику то су Света Јеванђеља Јована Златоустог, једно, старијег датума је оштећено, нема насловну страну и датирно је на основу записа из 1753. године. Кожног повеза је са златотиском. Друго, комплетно сачувано Јеванђеље је штампано 1759. године у Венецији у штампарији Димитрија Теодосија у којој је штампан и велики број српских богослужбених књига. Ово Јеванђеље је прекоричено.

Најзначајнија руска богослужбена књига је Свештено Јеванђеље, штампано 1851. године у Москви. Јеванђеље је манастиру поклонила супруга руског цара Александра II, Марија Александровна 1857. године о чему сведочи угравирани запис на корицама окова. Корице су у сребрно-месинганом рељефном окову. Књига је великог формата, 45цм. На предњим корицама у средини је представа Васкрсења Христовогу, угловима рељефни медаљони 4 Јеванђелиста (Матеј, Марко, Лука и Јован), на задњим корицама је представа рођење Исуса Христа. На хрбату окова књиге је рељеф 2 анђела и натпис Господа Нашега Исуса Христа Нови Завет. Руско Јеванђеље због своје изузетне уметничке и естетске вредности представља јединствени и репрезентативни примерак своје врсте.

Свештено Јеванђеље