Оживљавање прошлости за будућност: Манастир Каленић у близини Рековца

Манастир Каленић припада Шумадијској епархији. Изграђен је почетком XV века за време владавине Стефана Лазаревића. Подигао га је Богдан, виши достојанственик на двору деспота Стефана Лазаревића. По живописном, колористички префињеном фреско сликарству, манастир Каленић спада у ред најлепших споменика моравске архитектуре и уметности с почетка XV века. Због изузетних архитектонских, уметничких и културно-историјских вредности, Републички завод за заштиту споменика културе је спровео обнову манастира Каленић и конака у периоду од 1991. до 1997. године када је у оквиру манастирске порте изграђена Ризница шумадијске епархије. Ризница епархије осим изузезно вредних икона садржи и највредније рукописно и штампано књижно благо са територије Шумадијске епархије.

Најзначајнији рукописи Ризнице шумадијске епархије:

Литургија светог Јована Златоустог из XVII или XVIII века. Писана је на грчком језику, веома лепим рукописом. За илуминације и иницијале је коришћено мастило златне боје, киновар и црна боја. Књига је у кожном повезу са златотиском.

Коптски молитвени ротулус који је писан на пергаменту величине 200х10cm и потиче, највероватније, из XVIII века

Служебник,Празнични минеј манастира Вољавче писан на папиру у XVII веку. Писар је за Минеј користио мастило црне боје,а за иницијале, илуминације и почетна слова коришћено је мастило златне, плаве боје и киновар. Корице од дрвета обложеног кожом су са доста оштећења.

Празнични Минеј

Ризница шумадијске епархије у манастиру Каленић поседује Служебник, штампан 1554. године у Венецији у штампарији Вићенца Вуковића. Служебник је поновљено издање Служебника Божидара Вуковића из 1519. године. Посебно место у Ризници заузима Свештено Јеванђеље штампано у Москви 1757. године. Јеванђеље садржи велики број записа са потписима најзначајних црвених поглавара: српског патријарха Германа, епископа тимочког, епископа жичког, бачког епископа, зборничко-тузланског као и запис јеромонаха Петра Хиландарца који је Јеванђеље прекоричио.

У Ризници епархије шумадијске изложене су и најстарије српске штампане књиге. Празнични минеј, штампан у чувеној штампарији Божидара Вуковића у Венецији 1538. године. Штампарија Божидара Вуковића је од 1519. године објављивала српске ћириличне књиге богослужбеног и побожног садржаја. Издања ове штампарије су била веома цењена међу савременицима и служила су за углед каснијим српским штампарима. Празнични Минеј је једна од његових најзначајнијих и најлепших издања које је радио са јерођаконом Мојсијем. Божидар Вуковић није штампао само у Венецији него је изливао слова која су одношена у друге земље да би се штампале књиге. Након његове смрти штампарску делатност је наставио његов син Вићенцо Вуковић.

У згради у којој се налази Ризница шумадијске епархије налази се и просторија Библиотеке манастира Каленић која у фонду има 30 богослужбених српских и руских књига које поседују критеријуме да се прогласе за Културна добра од великог и изузетног значаја.

Псалтир