На самој обали Велике Мораве, код села Дубоке, удаљен од села око 2 километара, налази се накадашњи манастир Јаковић, данас претворен у парохијску цркву, посвећену Светом апостолу Јакову, брату Господњем по телу. Непознато је време настанка првобитног манастира, али се оно свакако везује ѕа епоху градње оближњих манастира и цркава насталих почетком 15. века у доба деспота Стефана Лазаревића.Тада је на узаном подручју од десетак километара на десној обали Велике Мораве утемељено седам манастира и овај део Поморавља се са правом називао " Моравска Света Гора".
Народно предање се донекле ослања на историјске чињенице, јер је ова група моравским манастира стварно настала готово истовремено почетком 15. века. Њих су подигли феудалци и војсковође у периоду интезивног насељавања овог подручја становништвом избеглим из јужних крајева, који су већ освојили Турци. За неке од манастира постоје историјски подаци који их датирају. тако је суседни манастир Свете Богородице у Радошину саградио деспотов војвода Радослав Михаљевић, а буковицу, некадачњи Миљков Манастир, подигао је каравлашки војвода Ђорђе Радулбеговић. Свакако да је и манастир јаковић тада утемељен, а његов ктитор био је неки племић са двора Деспота Стефана Лазаревића. Његово име није остало забележено. У летопису садашње цркве наводи се 1371. година, додуше без икакве научне потврде.
Нажалост, ни једна грађевина није очувана у првобитном облику до данас. Пошто су се манастири налазили на важној саобраћајници, Цариградском друму, изложени ратним пљачкањима и разарањима, сви су убрзо били порушени до темеља. Неки од њих су током векова били обнављани, а међу њима и манастир Јаковић. На једној аустроугарској карти из 1787. године, Јаковић се наводи као важно духовно и војно место. Код самог манастира пронађени су и топови, који се данас чувају у Завичајном музеју у Јагодини.
Према писању игумана Филарета у црквеном листу Сион, некадашњи манастир Јаковић обновио је протојереј Петар Коруновић 1894. године. На месту данашње цркве, он је затекао зидове високе и по 4-5 метара. Како је ту пролазио са учитељем из села Глоговца на Свету Литургију у манастир Томић, он је о великим празницима затицао велики број народа на том месту. Они су ту палили ватре и грејали камење, полагали на себе и лечили се од болести. Међутим, о самој цркви су мало знали шта да кажу, али су зато знали да је испод манастира постојало село где су Турци извршили покољ. Исто тако постојала је и легенда да се иза зидина са својом војском причестио и капетан Коча Анђелковић, пре него што је отпочео борбу са Турцима 1789. године. У току 1894. године, делегација из села Дубоке затражила је од Митрополита Михајла дозволу за обнову храма. Одмах по добијању сагласности, они су у оквиру старе црквене основе подигли садашњу цркву. Поред цркве саграђена је са западне стране мала зграда, а 1925. подигнут је звоник и купљено звоно у Крагујевцу тешко 50 килограма. У току 1926. године, подигнута је мања спратана зграда на северној страни, а 1931. президана је на западу велика припрата.
Садашња црква је скромних димензија, у основи је решена као триконхос са полукружним споља и унутра певницама и олтарском апсидом. Засведена је полуобличастим сводом, а двосливни кров је покривен бибер црепом. Припрата је правоугаоне основе, нешто нижа од цркве.. Главни улаз је на западу, а изнад портала налази се велика трифора.
У црквеној порти се налази и споменик посвећен капетану Кочи Анђелковићу, као и свим србским ратницима који су изгинули бранећи отачество. Он је дело, можда и најпознатијег србског архитекте скраја 19. и почетка 20. века- Миомира Коруновића, који је био син проте-обновитеља Петра Коруновића.
Велика и збиљна обнова је кренула 2000. године, обнављањем мањег
конака и целокупног храма, када је доведена струја и вода. Данас до
храма воде знакови, почев од Глоговца па до самог храма. За зимске дане
је урађено грејање у храму. Црквена библиотека има три књиге Културна добра од великог значаја.
Минеј општи
Часослов
No comments:
Post a Comment