Стручни скуп Жички сабор библиотекара

Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Краљева, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” Краљево организује, трећи пут заредом, стручни скуп библиотекара. Од ове године назван „Жички сабор библиотекара“ обухватиће стручни скуп и пратеће програме и биће одржан 5, 6. и 7. октобра 2020. године у Краљеву, уз ограничено присуство гостију и публике, у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Тема овогодишњег скупа јесте „Сарадња јавних библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији” (осветљавање историје библио­тека традиционалних цркава и верских заједница, рад на попису и обради старе и ретке књиге, размена искустава и сарадња на сређивању библиотечке грађе, издања јавних библиотека и традиционалних цркава, богаћење колекција јавних библиотека изворима из области религије…) са идејом да се прикажу досадашњи резултати рада, размене знања и искуства и иницирају нови пројекти.

Поред представљања стручних и научних радова, који ће до краја године бити објављени у зборнику, „Жички сабор библиотекара“ обухватиће два пратећа програма – музичко-поетско вече „Духовна поезија, глас и клавир“ и предавање проф. др Милисава Савића „Путописи Жиче, Студенице и Ибарске долине“.

Извор: https://kv-biblio.org.rs/2020/10/01/zicki-sabor-bibliotekara-najava/

Нада Димитријевић је представила рад "Културно благо Поморавља".

Манастир Каленић у близини Рековца

Манастир Каленић припада Шумадијској епархији. Изграђен је почетком XV века за време владавине Стефана Лазаревића. Подигао га је Богдан, виши достојанственик на двору деспота Стефана Лазаревића. По живописном, колористички префињеном фреско сликарству, манастир Каленић спада у ред најлепших споменика моравске архитектуре и уметности с почетка XV века. Због изузетних архитектонских, уметничких и културно-историјских вредности, Републички завод за заштиту споменика културе је спровео обнову манастира Каленић и конака у периоду од 1991. до 1997. године када је у оквиру манастирске порте изграђена Ризница шумадијске епархије. Ризница епархије осим изузезно вредних икона садржи и највредније рукописно и штампано књижно благо са територије Шумадијске епархије.

Најзначајнији рукописи Ризнице шумадијске епархије:

Литургија светог Јована Златоустог из XVII или XVIII века. Писана је на грчком језику, веома лепим рукописом. За илуминације и иницијале је коришћено мастило златне боје, киновар и црна боја. Књига је у кожном повезу са златотиском. 

                                 

Коптски молитвени ротулус који је писан на пергаменту величине 200х10cm и потиче, највероватније, из XVIII века

 

Служебник,Празнични минеј манастира Вољавче писан на папиру у XVII веку. Писар је за Минеј користио мастило црне боје,а за иницијале, илуминације и почетна слова коришћено је мастило златне, плаве боје и киновар. Корице од дрвета обложеног кожом су са доста оштећења.

Празнични Минеј

 Ризница шумадијске епархије у манастиру Каленић поседује Служебник, штампан 1554. године у Венецији у штампарији Вићенца Вуковића. Служебник је поновљено издање Служебника Божидара Вуковића из 1519. године. Посебно место у Ризници заузима Свештено Јеванђеље штампано у Москви 1757. године. Јеванђеље садржи велики број записа са потписима најзначајних црвених поглавара: српског патријарха Германа, епископа тимочког, епископа жичког, бачког епископа, зборничко-тузланског као и запис јеромонаха Петра Хиландарца који је Јеванђеље прекоричио. 

                                     

У Ризници епархије шумадијске изложене су и најстарије српске штампане књиге. Празнични минеј, штампан у чувеној штампарији Божидара Вуковића у Венецији 1538. године. Штампарија Божидара Вуковића је од 1519. године објављивала српске ћириличне књиге богослужбеног и побожног садржаја. Издања ове штампарије су била веома цењена међу савременицима и служила су за углед каснијим српским штампарима. Празнични Минеј је једна од његових најзначајнијих и најлепших издања које је радио са јерођаконом Мојсијем. Божидар Вуковић није штампао само у Венецији него је изливао слова која су одношена у друге земље да би се штампале књиге. Након његове смрти штампарску делатност је наставио његов син Вићенцо Вуковић.

                                            

                                    

 

У згради у којој се налази Ризница шумадијске епархије налази се и просторија Библиотеке манастира Каленић која у фонду има 30 богослужбених српских и руских књига које поседују критеријуме да се прогласе за Културна добра од великог и изузетног значаја.

                                                                        Псалтир

 

Октоих

 

Минеј општи

 

Псалтир

 

Пролог

Октоих

 

Нови Завет на бугарском

 

Осмогласник 1-8 гласа

Минеј за јули

 

Правила молебнија

 

Псалтир

 

Велики требник

 

Минеј за новембар

 

Служебник

 

Осмогласник

 

Молитослов

 

Триод посни

 

Триод цветни

 

Мунеј за фебруар

 

Минеј за децембар

 

Минеј за јун

 

Псалтир велики

 

Минеј за март

 

Типикон

 

Триод посни

 

Октоих

 

Минеј за март

 

Минеј за април

 

Јеванђеље

 

Триод

Манастир Лешје у Лешју

Манастир Лешје се налази у истоименом селу, недалеко од Параћина. Светиња је назив добила највероватније због обиља стабала леске. Писани историјски извори о манастиру сведоче да је жупан Вукослав, на својој баштини у пустоши Петрус између 1355. и 1360. године као своју задужбину, подигао Богородичину цркву. Заједно са синовима Држманом и Црепом поклонио је као метох манастиру Хиландару 15. октобра 1360. године. Манастир Лешје се последњи пут спомиње у турском попису из 1536. године. У наредном, обављеном око 1570. године његовог помена нема. Народно предање говори да су последњи лешјански калуђери, заједно са хришћанима окупљеним око манастира, мученички пострадали од Турака, који су након покоља разорили и манастир.Манастир има библиотеку али нема старих црквених књига.

Стручни скуп Манастир Велика Ремета

У фрушкогорском манастиру Велика Ремета 29. и 30. јуна 2020. одржан је IX Стручни скуп „Манастири и црквене библиотеке – чувари културне баштине“. Библиотекари, учесници скупа, говорили су о културном благу, књигама и рукописној грађи која се чува у црквама и манастирима широм Републике Србије и о фондовима црквених и манастирских библиотека.

Тема презентације којом се на скупу представила Народна библиотека „Његош“ било је истраживање старе и ретке библиотечке грађе на простору Тимочке епархије, као и сарадња књажевачке цркве и јавне библиотеке у истраживању, очувању и презентовању културног наслеђа, на примеру Светог јеванђеља штампаног у Москви 1805, које је 1835. Цркви Светог Ђорђа у Књажевцу даривао кнез Милош Обреновић.
Стручни скуп „Манастири и црквене библиотеке – чувари културне баштине“ организују Манастир Велика Ремета и Српска читаоница у Иригу, у циљу очувања културноисторијског наслеђа српског народа.

Извор: https://www.biblio-knjazevac.org/aktuelnosti/859-strucni-skup-bibliotekara-u-manastiru-velika-remeta

Нада Димитријевић и Сузана Танасијевић представиле су рад 

„

Манастирске и црквене библиотеке на територији Беличког архијерејског намесништва

“

.

Манастирске и црквене библиотеке - чувари културне баштине Стручни скуп 29. и 30. Јун 2020. Манастир Велика Ремета