О „Рукописној и старој штампаној књизи на територији Поморавског округа”

 

Наставак сарадње протонамесника Миломира Тодоровића из јагодинске Црквене општине и Наде Димитријевић, вишег дипломираног библиотекара из Завичајног одељења градске библиотеке у Јагодини, крунисан је крајем 2020. године још једним важним пројектом. Публикација Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа објављена је са благословом Епископа шумадијског г. Јована. Издавач ове књиге је Народна библиотека Радислав Никчевић из Јагодине. После увода, представљен је табеларни приказ старих рукописних књига, затим је дат опис рукописних књига са врло добрим репродукцијама, следе одељци према географском дефинисању рукописних и старих књига (по општинама Поморавског округа: Јагодина, Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац, Ћуприја). Као што се примећује сада је рад, за разлику од прошлогодишњег, проширен на, поред Шумадијске, још две епархије (Браничевску и Крушевачку). Епископи Игнатије и Давид благословили су труд и рад ово двоје истраживача на територији својих епархија. Каталог Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа представља резултат позитивног односа према ширем локалном културном наслеђу и даје значајан допринос проучавању старе српске рукописне и штампане књиге уопште. Рецензент публикације био је др Жарко Војновић, начелник одељења за библиографију Народне библиотеке Србије, а редактор др Владан Тријић, начелник Одељења за археографију Народне библиотеке Србије , док је стручни сарадник био презвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Ова публикација је заправо каталог старих рукописних и штампаних богослужбених, црквених и осталих књига које се налазе у манастирима, црквама, установама и приватним библиотекама на поменутој територији. Пројекат је финансиран и подржан од стране Министарства културе у оквиру конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката из области откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, представљања, интерпретације, коришћења и управљања старом и ретком библиотечком грађом у 2020. години. Ово је важна збирка која доноси податке о књигама, који могу да буду третирани као историјски извори, а то су: рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику; штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на славеносрпском језику, рускословенском (у српској употреби), и српском језику до 1867. године. Додатак библиографском опису чине и власнички записи и белешке на маргинама нађених књига о историјским подацима, али и подацима о личностима из тог доба, монасима и свештеницима који су служили у том периоду и користили те књиге. Треба споменути да су домети овог мукотрпног, али корисног, истраживања закључци да су пописана и архиографски обрађена 23 рукописа, да се највредније рукописно наслеђе чува у манастиру Манасији (Минеј за септембар из 16. века), али и преписи књига из 18. и са почетка 19. века; затим и у манастиру Каленићу у ризници Епархије шумадијске се чува, као највреднији, Минеј за фебруар из 16. века из манастира Вољавча, али и јединствени коптски рукопис на пергаменту из 18. века: Молитвени свитак. Из пописа се види богатство тема и учешће духовне литературе у креирању српске културе у 18. и 19. веку. Објављени подаци о различитим књигама могу да буду мултидисциплинарно корисни у оквиру научне методологије и зато је ова публикација посебно важна и потребна, јер може да послужи и као образац за даља истраживања у свим српским земљама, јер оваквим трудом се од заборава може отргнути многа заборављена културна баштина Срба.

 ђакон др Ивица Чаировић (из часописа Каленић, лист Епархије Шумадијске)

 

Дани крагујевачке књиге

  Читалиште у Јагодини се први пут помиње 1851. године. Јавна библиотека у Јагодини основана је Указом краља Петра од 27. априла 1909. године. Народна библиотека у Јагодини данас је модерна установа са дугогодишњом традицијом у раду са књигом, у неговању и задовољавању културних и образовних потреба својих грађана. Главна је, матична библиотека за Поморавски округ и представља чвориште библиотечко-информационог система ове регије. Библиотека располаже богатим фондом са преко 100.000 књига из свих области људског знања и стваралаштва. У могућности је да својим корисницима стави на располагање разноврстан фонд дечје књиге, значајну стручну литературу, референсну збирку, популарну белетристику, класичну лиетаратуру, стару и текућу периодику, страну књигу, а истраживачима богате фондове завичајне грађе, стару и ретку књигу. Омогућен је и приступ различитим базама података преко глобалне рачунарске мреже, као и коришћење дигитализованих форми библиотечке грађе. Примењујући програмски пакет ЦОБИСС, Библиотека је аутоматизовала све сегменте свога рада. Формиране базе података доступне су корисницима за претраживање преко Интернета

Црква Светог пророка Илије у Крушару

Црква Светог пророка Илије у Крушару, припада Епархији браничевској Српске православне цркве, и има улогу спомен-костурнице из Првог светског рата, једне од свега пет те врсте у Србији, у којој почивају мошти незнаних бранитеља положаја у близини села Крушара приликом повлачења српске војске 1915. године.

Црква је подигнута 1936. године а освештана, две године касније, 1938. године, на празник Светог Романа. Иницијатива за изградњу цркве потекла је у време његове светости патријарха Српског Варнаве и његовог преосвештенства епископа Браничевског Вемјамина, трудом свештеника и народног посланик из Струге, пароха Ћупријског и Крушарског, Стојана Ст. Крстића, залагањем краља Петра првог Карађорђевића и његове мајке Марије, и свих мештана Крушара. 

 

 Часослов

 

 

 

Стручни скуп Жички сабор библиотекара

Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Краљева, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” Краљево организује, трећи пут заредом, стручни скуп библиотекара. Од ове године назван „Жички сабор библиотекара“ обухватиће стручни скуп и пратеће програме и биће одржан 5, 6. и 7. октобра 2020. године у Краљеву, уз ограничено присуство гостију и публике, у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Тема овогодишњег скупа јесте „Сарадња јавних библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији” (осветљавање историје библио­тека традиционалних цркава и верских заједница, рад на попису и обради старе и ретке књиге, размена искустава и сарадња на сређивању библиотечке грађе, издања јавних библиотека и традиционалних цркава, богаћење колекција јавних библиотека изворима из области религије…) са идејом да се прикажу досадашњи резултати рада, размене знања и искуства и иницирају нови пројекти.

Поред представљања стручних и научних радова, који ће до краја године бити објављени у зборнику, „Жички сабор библиотекара“ обухватиће два пратећа програма – музичко-поетско вече „Духовна поезија, глас и клавир“ и предавање проф. др Милисава Савића „Путописи Жиче, Студенице и Ибарске долине“.

Извор: https://kv-biblio.org.rs/2020/10/01/zicki-sabor-bibliotekara-najava/

Нада Димитријевић је представила рад "Културно благо Поморавља".

Манастир Каленић у близини Рековца

Манастир Каленић припада Шумадијској епархији. Изграђен је почетком XV века за време владавине Стефана Лазаревића. Подигао га је Богдан, виши достојанственик на двору деспота Стефана Лазаревића. По живописном, колористички префињеном фреско сликарству, манастир Каленић спада у ред најлепших споменика моравске архитектуре и уметности с почетка XV века. Због изузетних архитектонских, уметничких и културно-историјских вредности, Републички завод за заштиту споменика културе је спровео обнову манастира Каленић и конака у периоду од 1991. до 1997. године када је у оквиру манастирске порте изграђена Ризница шумадијске епархије. Ризница епархије осим изузезно вредних икона садржи и највредније рукописно и штампано књижно благо са територије Шумадијске епархије.

Најзначајнији рукописи Ризнице шумадијске епархије:

Литургија светог Јована Златоустог из XVII или XVIII века. Писана је на грчком језику, веома лепим рукописом. За илуминације и иницијале је коришћено мастило златне боје, киновар и црна боја. Књига је у кожном повезу са златотиском. 

                                 

Коптски молитвени ротулус који је писан на пергаменту величине 200х10cm и потиче, највероватније, из XVIII века

 

Служебник,Празнични минеј манастира Вољавче писан на папиру у XVII веку. Писар је за Минеј користио мастило црне боје,а за иницијале, илуминације и почетна слова коришћено је мастило златне, плаве боје и киновар. Корице од дрвета обложеног кожом су са доста оштећења.

Празнични Минеј

 Ризница шумадијске епархије у манастиру Каленић поседује Служебник, штампан 1554. године у Венецији у штампарији Вићенца Вуковића. Служебник је поновљено издање Служебника Божидара Вуковића из 1519. године. Посебно место у Ризници заузима Свештено Јеванђеље штампано у Москви 1757. године. Јеванђеље садржи велики број записа са потписима најзначајних црвених поглавара: српског патријарха Германа, епископа тимочког, епископа жичког, бачког епископа, зборничко-тузланског као и запис јеромонаха Петра Хиландарца који је Јеванђеље прекоричио. 

                                     

У Ризници епархије шумадијске изложене су и најстарије српске штампане књиге. Празнични минеј, штампан у чувеној штампарији Божидара Вуковића у Венецији 1538. године. Штампарија Божидара Вуковића је од 1519. године објављивала српске ћириличне књиге богослужбеног и побожног садржаја. Издања ове штампарије су била веома цењена међу савременицима и служила су за углед каснијим српским штампарима. Празнични Минеј је једна од његових најзначајнијих и најлепших издања које је радио са јерођаконом Мојсијем. Божидар Вуковић није штампао само у Венецији него је изливао слова која су одношена у друге земље да би се штампале књиге. Након његове смрти штампарску делатност је наставио његов син Вићенцо Вуковић.

                                            

                                    

 

У згради у којој се налази Ризница шумадијске епархије налази се и просторија Библиотеке манастира Каленић која у фонду има 30 богослужбених српских и руских књига које поседују критеријуме да се прогласе за Културна добра од великог и изузетног значаја.

                                                                        Псалтир

 

Октоих

 

Минеј општи

 

Псалтир

 

Пролог

Октоих

 

Нови Завет на бугарском

 

Осмогласник 1-8 гласа

Минеј за јули

 

Правила молебнија

 

Псалтир

 

Велики требник

 

Минеј за новембар

 

Служебник

 

Осмогласник

 

Молитослов

 

Триод посни

 

Триод цветни

 

Мунеј за фебруар

 

Минеј за децембар

 

Минеј за јун

 

Псалтир велики

 

Минеј за март

 

Типикон

 

Триод посни

 

Октоих

 

Минеј за март

 

Минеј за април

 

Јеванђеље

 

Триод

Манастир Лешје у Лешју

Манастир Лешје се налази у истоименом селу, недалеко од Параћина. Светиња је назив добила највероватније због обиља стабала леске. Писани историјски извори о манастиру сведоче да је жупан Вукослав, на својој баштини у пустоши Петрус између 1355. и 1360. године као своју задужбину, подигао Богородичину цркву. Заједно са синовима Држманом и Црепом поклонио је као метох манастиру Хиландару 15. октобра 1360. године. Манастир Лешје се последњи пут спомиње у турском попису из 1536. године. У наредном, обављеном око 1570. године његовог помена нема. Народно предање говори да су последњи лешјански калуђери, заједно са хришћанима окупљеним око манастира, мученички пострадали од Турака, који су након покоља разорили и манастир.Манастир има библиотеку али нема старих црквених књига.